skip to Main Content

Verovatno ste već čuli “Keep it simple”, “The less is more” ili “Jednostavnost je krajnja sofisticiranost” kao i mnogo drugih sličnih fraza koje nagoveštavaju da se u dizajnu oduvek težilo minimalizmu i stilizaciji. Već smo pominjali koliko čak i velike kompanije teže tome da svoje logotipe maksimalno pojednostave. Još odavno je Kurt Weidemann rekao: “Dobar logo je nešto što možeš da nacrtaš palcem noge u pesku.”, a u skorije vreme iz kompanije Apple Jony Ive je za novi iPhone, rekao: „Trebalo bi gotovo da steknem osećaj da uopšte nije dizajniran.“

Zašto se ceni minimalizam u dizajnu?

Zašto je minimalizam u dizajnu popularan?

Kroz istoriju a i teoriju dizajna pokazalo se da ideje treba započeti uverenjem da sve možemo i trebamo učiniti jednostavnijim. Ovakav pristup možemo povezati i sa industrijskom revolucijom sa početka 20. veka. Kako je masovna proizvodnja pojednostavila proizvodne procese, tako su i dizajneri, odstupajući sve više od ukrašavanja i dekoracije, jasnim i svedenim dizajnom uvodili tržište u tehnološku budućnost.

Po Bauhausu (Nemačka škola umetnosti sa početka 20. veka), ukrašavanje se smatra za pretenciozno i učenje usredsređuje na uprošćavanje oblika i uverenje da bi materijali trebalo da odražavaju njihovu upotrebu.

Ipak da se vratimo na sadašnjost i praktičnu primenu, odnosno da i samu temu pojednostavimo.

Pretpostavlja se da ovakav trend redizajna logotipa možemo povezati i sa online kupovinom. Svodeći grafička rešenja na osnovne, prepoznatljive delove, kompanije su želele da ostave utisak da su njihovi proizvodi pristupačni i da vrlo jednostavno možete doći do njih.

Isto važi i za UX i UI dizajn, sve su atraktivniji jednostavni i pregledni “flat” sajtovi, odnosno mobilne aplikacije, koje će vas uz smanjeni broj klikova, ubrzanom interakcijom ili pojednostavljenim putanjama brzo dovesti do željenog “cilja” odnosno informacije o uslugama ili proizvodima.

Osim jasne poruke da su moderni i pristupačni ovakvi brendovi se i mnogo lakše pamte i raspoznaju. Upravo zato ovakav pristup se preporučuje i novim kompanijama na tržištu.

U osnovi, to je i odgovor na pitanje zašto dizajn teži minimalizmu odnosno kako se brendovi razvijaju i danas, pogotovo što svet u kojem funkcionišu ovi brendovi postaje sve složeniji, a njihova primena sve raznovrsnija kroz društvene mreže, ikone aplikacija ili YouTube.

Treba se držati jasnog prenošenja poruke i kreiranje prepoznatljivog brenda uz kreativno korišćenje grafičkih elemenata kao što su boje, tipografija i jednostavni oblici.

Minimalizam u dizajnu se sve češće nameće kao pravilo, odnosno kao pokazatelj dobrog ukusa. Ideja o minimalizmu signalizira i različite vrednosti. Tako ćete verovatno primetiti da što je minimalniji dizajn, to je skuplji proizvod koji prezentuje.

Primera radi ukoliko imate prodavnicu sportske opreme koja se trudi da istakne raznovrsnost asortimana, odnosno da u izlogu drži što više artikala različitih brendova i cenovnog ranga, mnogo će manji efekat imati kod kupaca nego radnja renomiranog sportskog brenda koji u izlogu ima samo jedan, najnoviji par patika.

Psihološki gledano, praznina pokazuje da imate luksuz da odlučite čime ćete ispuniti ili ne svoj prostor.

Isto tako, stiče se utisak, da možete napraviti jasnu razliku između profesionalnog grafičkog dizajnera i amatera. Početnici često imaju potrebu da istaknu što više. Da se dokažu kako su prepuni vizuelnih informacija koje ih stalno okružuju sa najrazličitijih medija, za njih je praznina dosadna i čini se nepotrebna. Sa druge strane profesionalci su naučeni od samog početka da koriste što manje vizuelnih informacija. Da koriste razmake, pa čak i manji broj karaktera u tipografiji, skraćenice, inicijale, preskočena slova…

Zašto se ceni minimalizam u dizajnu?

Minimalizam uvek prikriva složenost?

U teoriji a i praksi dokazano je da prezentacija skriva komplikovani sistem odmah ispod površine. Ljudi su jednostavno naviknuti na to. Prosto rečeno minimalni dizajn interfejsa, na primer, korisnika “poziva” da istražuje više.

Primetićete i sami da više klikćete na sajtovima koji imaju jednostavnu početnu stranu, nego na onim koji vam u startu nude sve potrebne informacije.

 

Šta je to loše kod minimalizma?

Loša primena minimalizma često može da dovede do zaista dosadnih i “jeftinih” rešenja. Ukoliko ste verovali da minimalističko rešenje znači da ćete imati manje posla onda ste u velikoj zabludi.

Ovakva rešenja upravo traže puno rada ispod površine, ono što sama ideologija i predstavlja. Morate biti tačni, jasni i konkretni u privlačenju pažnje potrošača, u suprotnom može se desiti da vaš brend prođe potpuno neopaženo ma koliko kvalitetan proizvod da imate.

Sa druge strane već smo govorili o tome da se minimalizam u dizajnu nameće kao pravilo odnosno trend. Kako bi se odstupilo od toga potrebno je mnogo više od svežih maksimalističkih grafičkih rešenja. Morali bi da odstupimo od temelja dizajnerske prakse.

 

Za još vesti i interesantnih priča iz digitalnog marketinga posetite našu blog stranu ili zapratite naš Instagram profil.

Zašto se ceni minimalizam u dizajnu?

Made by Sava Spasić – Senior Graphic Designer @Digitizer