skip to Main Content

U savremenom životu na dnevnom nivou u opticaju je velika količina informacija koje višestrukim dostupnim kanalima za komunikaciju i u višestrukim formatima dolaze do pojedinca. Razmatranje njihovog uticaja na pojedinca dovelo je do definisanja koncepta preopterećenosti informacijama (eng. information overload). Ne postoji jedinstvena, kao ni opšteprihvaćena definicija preopterećenosti informacijama, ali se ovaj pojam može razumeti na osnovu svakodnevnog iskustva.

Izraz preopterećenost informacijama odnosi se na negativan uticaj prevelike količine informacija na učinak njihove obrade, o čemu je izlagano u članku harvardske Laboratorije za inovacije u učenju (Learning Innovations Laboratories, Harvard Graduate School of Education) objavljenom pre skoro dve decenije. Efikasnost pojedinca u korišćenju informacija u radu umanjuje prevelika količina relevantnih i potencijalno korisnih informacija koje su mu na raspolaganju. Količina primljenih informacija tada premašuje njegove kognitivne potencijale usmerene na obradu i korišćenje informacija.

crtež čoveka okruženog brojnim simboličnim izvorima informacija

Preopterećenost informacijama – gde leži problem?

Iako su informacije potencijalno korisne, aktuelno je i pitanje kada informacija postaje smetnja. Odgovor zavisi od boljeg razumevanje osnova ljudskog informacionog ponašanja i načina na koji ovo ponašanje funkcioniše i na koji se menja tokom vremena. Zahvaljujući „bežičnoj revoluciji“ danas je moguće preneti informaciono-komunikacione uređaje praktično svugde, što značajno uvećava mogućnost komunikacije i period izloženosti prijemu raznovrsnih informacija. 

Dostupnost veće količine podataka povećava i dostupnost visokokvalitetnog sadržaja koji pruža mogućnost efektnijeg percipiranja, te ispravnog zaključivanja. Prikupljanje i obrada novih informacija u saznajnom procesu predstavljaju jedan od osnova uspešnog učenja i korespondirajućeg obrazovanja. 

 

Poteškoće u organizovanju informacija

Ipak, vredan resurs kao što su informacije, ukoliko nisu organizovane i kontrolisane mogu i biti predmet spoticanja u donošenju odluka i učenju. Nova era digitalnih komunikacionih kanala omogućila je neometani, ali i neselektivni pristup velikoj količini informacija. Skorašnja istraživanja iz oblasti psihologije ukazuju na poteškoće koji se javljaju prilikom istovremene izloženosti velikom broju izvora podataka. Ovaj fenomen dovodi do otežane retencije validnih informacija. 

devojka drži prst na čelu i telefon u ruci

Pojedinci bivaju izloženi većim količinama podataka nego što su u mogućnosti da efikasno kognitivno procesuiraju. Situaciju još više otežava činjenica da informacije koje se šire putem interneta mogu biti upitnog kvaliteta, što je posledica jednostavnosti i nekritičnosti objavljivanja na internetu. Čitava problematika može dovesti do potencijalno opasnih grešaka u proceni, grešaka u razumevanju, ali i do anksioznosti, te akutnog i hroničnog stresa.

 

Uticaj na marketing

Internet je značajno smanjio troškove komunikacije i proširio domet i dostupnost ciljane publike. Ovo zauzvrat rezultira ogromnim povećanjem broja poruka koje se mogu poslati i primiti, što potencijalno može proizvesti štetne efekte preopterećenja informacijama. Na primer, u e-mail marketingu kao jedan od glavnih razloga neuspeha kampanje je prepoznat upravo ovaj fenomen. Kada zapremina dolaznih mejlova premašuje kapacitete za obradu, osoba teži da postane vrlo selektivna i nječešće zanemaruje marketinške poruke u svom mail inboksu.

Potrošači se osećaju preopterećeni informacijama u marketingu. Oni su stalno preplavljeni podacima i ponudama. U marketingu cilj je komunicirati kako biste unapredili i održali svoje poslovanje. Ukoliko ova komunikacija sa klijentima nije uspešna, onda ni uspeh reklamnih kampanja ne može biti zadovoljavajuć.

 

Kako prevazići problem?

Postavlja se pitanje kako možemo pomoći našim korisnicima da izbegnu preopterećenje informacijama. Šta mi možemo učiniti da pokušamo da ublažimo teret informacija?

Neka stvari budu jednostavne i relevantne. Što manje informacija iznesete, lakše ih je razumeti. Informacije koje zaista zadovoljavaju potrebe korisnika biće selektovane i izdvojene iz mase ostalih informacija. Takođe, informacijama je potrebna jasnoća da bi bile efikasne. Jasno objasnite šta treba učiniti sa informacijama. Koju radnju treba da preduzme korisnik? Olakšajte korisnicima preduzimanje radnji.

Nema sumnje da bavljenje ovim pitanjem i problemom  istovremeno podrazumeva i bavljenje dobrim korisničkim iskustvom. Potrudite se da potencijalni klijent ne bude zatrpan i ugušen informacijama i sa vaše strane, kada je to već svakodnevno iskustvo koje živi. Naše mišljenje je da će oni to znati da cene.

 

Za još vesti i interesantnih priča iz digitalnog marketinga posetite našu blog stranu ili zapratite naš Instagram profil.

Made by Nebojša Radovanović – SEO Expert @Digitizer