Skip to content

Čini nam se da smo više puta pisali kako poenta grafičkog dizajna nije samo u kreiranju vizuelno lepog sadržaja već kreirati “priču” oko brenda koja će na najbolji način preneti poruku potrošačima. Dakle ideja je najvažnija. Proces u kome osnovnu ideju integrišemo u vizuelni identitet brenda odnosno sve grafičke projekte, naziva se konceptualni dizajn.

 

Šta je konceptualni dizajn?

Konceptualni dizajn može biti  osnova za uspešnog dizajna čak i ako tehnički nije baš savršen, dok tehnički sjajan dizajni može izgledati nekompletno bez dobrog koncepta.

Upravo zato mnogo je važnije dobro osmisliti koncept pre nego što se krene sa realizacijom jer estetski dobro izveden dizajn možda ne donese rezultate jer loše prenosi poruku brenda.

 

Koji je cilj konceptualnog dizajna?

Dakle konceptualni dizajn se javlja u najranijoj fazi dizajna, obično pre definisanja elemenata kao što su paleta, boja, tipografija ili stil.

Konceptualni dizajn dakle ima za cilj:

 

  • Da postavi osnove komunikacije između brenda i korisnika.
  • Da definiše stil i elemente za komunikaciju.
  • I naravno, brend učini unikatnim i originalnim.

 

Osnovni koraci u konceptualnom dizajnu

Nakon što smo definisali šta je konceptualni dizajn i čemu služi, mnogo je važnije kako se to primenjuje u praksi. Ceo proces možemo podeliti u nekoliko osnovnih koraka čiji redosled nije jasno definisan, već je mnogo važnije proći kroz svaki od njih.

  1. Istraživanje

Istraživanje je proces od koga se i najčešće počinje. Kod ovog koraka je najvažnije da se definiše prostor na tržištu (bilo digitalni ili fizički) gde će se brend pozicionirati odnosno kontekst u koji će se uklopiti.

Na samom početku važno je prikupiti što više informacija o brendu, istoriji (ako je ima), misiji i viziji. Zatim, na osnovu ciljne grupe trebalo bi istraživati i kakav “personality” želimo za brend, odnosno šta od dizajna očekuju njegovi korisnici.

Takođe treba ispitati konkurenciju i njihova grafička rešenja, kako lokalnu, tako i svetsku kako bi stvorili jasnu sliku o trendovima i jeziku koji je prepoznatljiv korisnicima, kao i o prostoru kroz koji možete istaknuti brend u odnosu na druge.

Od alata za ovaj korak, osim naravno Google-a, u velikoj meri vam može biti od pomoći i Pinterest, gde osim samog tržišta možete pretraživati i rešenja drugih dizajnera.

Prikupljene informacije svakako treba skladištiti na jedno mesto i držati ih pri ruci kao smernice tokom dizajna.  Pojedini dizajneri od ovih informacija kreiraju i “tablu raspoloženja” koja može biti korisna u razjašnjavanu kako se došlo do idejnog rešenja ali u glavnom povećava vrednost samog projekta.

  1. Definicija

Još jedan od koraka konceptualnog dizajna jesu pitanja koja se nameću. Ako ih ne postavite sami, već će se naći neko ko će ih postaviti umesto vas. Dakle potrebno je jasno definisati šta određenim dizajnom želite da postignete.

Potrudite se da vašim konceptom što jednostavnije,  jasno i nedvosmisleno pošaljete poruku korisnicima.

“Keep it simple”

Izbegavajte da preterujete sa dizajnom. Umesto potrebe da fascinirate korisnike, potrudite se da im ponudite odgovore i stvorite jasnu sliku o vašem brendu.

 

  1. Generisanje reči

Još jedan jako važan korak u konceptualnom dizajnu jeste da ideje i informacije koje su u početku nabacane na neki način generišete i sortirate. Primera radi počnite od imena brenda na koje ćete dodavati druge reči ili fraze sve dok ne stvorite koncept.

Svrha generisanja ovih reči je da vam one mogu pomoći da dođete do grafičkih elemenata dizajna kao i da na vreme definišete vizuelnu hijerarhiju u projektu.

Preporuka je da u ovoj fazi ideje podelite još sa nekim, na primer sa kolegama. Osim što vam mogu pomoći u generisanju novih reči ili čak i ideja mogu na neki način oceniti da li je vaša poruka dovoljno jasna i da ne odstupate od same srži poruke koju želite da pošaljete.

  1. Vizualizacija ili skica

Kroz sam proces konceptualnog dizajna svakako ćete doći do trenutka kada ideje treba preneti na papir, odnosno napraviti skicu.

Skica ima za cilj da jasno ukaže na to kako bi finalni proizvod trebalo da izgleda. Zato ne treba trošiti previše vremena i truditi se da estetski dobro izgleda. Osim toga i kod samog skiciranja kao i kod generisanja reči važno je da ideje slobodno teku, što može biti problem ukoliko se samo fokusirate na jednu.

Na kraju, i ako kompletan proces konceptualnog dizajna izgleda složeno, zapravo treba se truditi da potrošite što manje vremena na njega kako bi mogli da se pretežno posvetite samoj realizaciji projekta.

Takođe, ne dozvolite da vas rezultati nekog koncepta obeshrabre, upravo zato ne treba trošiti mnogo vremena kako bi neke od koraka mogli da ponovite ili kreirate potpuno novi.

 

Za još vesti i interesantnih priča iz digitalnog marketinga posetite našu blog stranu ili zapratite naš Instagram profil.

Made by Sava Spasić – Senior Graphic Designer @Digitizer

Follow.

Sign Up.

GoodLinks.